Saša Milivojev - KAD SVITAC ODLETI

Саша Миливојев - КАД СВИТАЦ ОДЛЕТИ

Saša Milivojev

KAD SVITAC ODLETI

Devet
Veče
Svetla tačka uzleće
Mrak sa nebesa
Vrteška svadbenog plesa
Čuje se zveket talasa
O stene
Lava prolazi kroz vene
Gomila larva
Iza stene
Svetli umesto mesečine

OČI

U očima što se vidi
Nevinost da te pokrije
Žicom da te obveže
LJušteći ljuske dušu da sažnje
Od slamčica vezak da zaveze
O oči što zakuju reči
Čivije
O srca opnu svilenu
Sjaju Oči kazuju
Koliko samuju
Koliko sanjaju
Dodir
Jedan kratak dodir

KUTAK

Bejaše igra svetlosti
U tmurnoj sobi
Vodim bitku u bici
Na prstima hodim
Da me niko ne čuje
Kroz kutak u kom se boluje
Od večnog sna
Mašta se prelama
Lepeza zraka
Očekivanje znaka
Duša snuje
Srce se kuje
Telo miruje
Ali ipak neko čuje
Upućenu toplu reč
Kao vrelo olovo
Kaplje slovo po slovo
Kao odjek iz provalije
Vrhunac iz čarobne melodije
Zove snove
Reči se love
Za tebe
Za mene
Za nas
U našem kutku
Tajanstveno

VINO I VATRA

Zamisli
Zamisli Ti i ja
Sudbina
Noć koja se budi
Proleće što donosi smiraj
Telo uz telo
Oči u oči
Vino i vatra
Nebo se otvara
Pesak i znoj
Talas preliva
Dodir dodiru ne odoleva
Sami
Sami kao ptice slobodni
Od ljubavi slomljeni
Od strasti umorni

DO KRAJA SVETA

Još samo jedan tren
Da za tobom umirem
U meni je bolna rana
Za duh i telo hrana
Kao suza slana
Ti si mi bolna rana
Pusti me da te molim
Volim i volim
Kao pčela cveće
I lasta na dlan kad sleće
Kao proleće kad procveta
Volim do kraja sveta
Još samo jedan tren
Da za tobom umirem

NA KRAJU REKE

Ljubav
Kao beskrajna reka
Svitac me čeka
Svetli izdaleka
Iza mraka
Oblaka
Iza uzdaha

IDI

Idi
Kad se probudiš
Provedi sa drugim dan
Kao san nestani
Mesečina je kanula
Na moje oči
Nemam više reči
Idi
Toliko smo se trudili
A izgubili
Ono što smo sanjali
Toliko smo se voleli
Da bih sada rekao
Idi
Nestani
Nestani u zaborav

VRATI SE

Vrati se
U polusnu
U sazvežđu
Osluškujem tvoj lagani korak
Iščezli dodiri nemih prstiju
Obvijaju mi netaknut vrat
Kao prelivena čaša vina
Kao majčina toplina
Nedostaje mi
Tvoj blistavi izraz lica
Vrati se
Iz daljine seti se
Pozornice naše na kojoj
Padaju srebrne kiše
Vrati se
Iz daljine
Ne izgovaraj više moje ime
Već se vrati
I nemoj više
Preko beskrilnih ptica
Slati uplakana pisma
U izbledelim nebesima
Traži put za povratak
Jer ja te odavno čekam
Suzama se poigravam
Proživljavajući svaki ton
Naše pesme
Vrati se
Kraj mene zaledi se
Ne bi li se zajedno otopili

SVITAC IZ POLUSNA

Mir mir mir
Mir mir mir
Tinja sveća
Nestaje
Mastilo sa pera
Mesečina zove
Probija kroz prozore
Mir večan mir
Zidovi govore
Reči
Leče bolove
Suzom ugasih sveću
Krenuh za mesečinom
Da tražim sreću
Kroz tamnu šumu
U izgužvanom polusnu
Slušam zveri
Dišu
Plug za sobom
Vučem
Dušu
Na koju snažno kidišu
A kad oblak mesec prekrije
Svitac me vodi dalje
Osvetljavajući put
San nikada ne prestaje

BEKSTVO

Krenuh žedan da koračam
Beskrajni predeli
Videh se na drugoj strani
Kako idem sebi u susret
Da li sam ja on
Ili je on ja
Telo me nosi
A san ne vara
Gusto me žito usporava
Znoj obliva
Sunce ubija
A kad shvati da sam ja on
Pobeže u njivu suncokreta
Umoran od traganja
Bez potrebe
Odlazim kući
Bez sebe

PACOV

Sreli smo se na stepeništu
Gledao je on u mene
Gledao sam ja u njega
Mislio je on
Mislio sam ja
Smeškao se on
Smeškao sam se ja
Zatim sam ga uzeo u ruke
I pomilovao

SUNCE DA UGASIM

Odlaze
Kroz moj prljav prozor
Vidim senke u daljini
Zvuk koraka nestaje u tišini
A glas me mami
Suze da zavrištim
U ludilo sebi da se vratim
Sve da zaboravim
Dušu o štrik okačim
Srce Zemlju da zaustavim
Sunce da ugasim
Kraj

MOLITVA

Vraćam Ti se Gospode Bože
Kazni me
Kazni me što ne volim
Kazni me Bože
Što Te ne molim dovoljno
Da mi ruke ne budu prazne
Što ne osećam topao pogled
Što bežim od topline
Kazni me
Jer se ne plašim samoće i tišine
Kao omamljena igra vatre
Svaka moja misao je greh
Svaki osmeh
Kazni me
Ubij me
Oče naš koji si na nebesima
Da se sveti ime Tvoje
Kada se bude celivalo telo moje
Carstvo Tvoje
Neka me uzme u okove
To je volja Tvoja
Znam
Znaš
Znaju svi
Ova bol me polomi
I ne opraštaj mi dugove
Kao što ih i ja ne opraštam
Dužnicima svojim
Sva sam iskušenja prošao
A potom Ti opet došao
Da Te molim
Da me ne izbavljaš od zla
I na zemlji i na nebu
Neka mi se telo rasprskava
Kazni me
Molim Te
Ubij me
Neka niko
Ne pusti nijednu suzu
I ništa ne progovori
Jer ne može nikog
Iskreno da zaboli
Mir Božiji
Želim samo
Večno da spavam

NA RASKRSNICI

Opet čujem trube
I graju svadbe izdaleka
Što podiže grobove
Oni dolaze
A ja odlazim
Vezem pokrov
Za samoga sebe
Od jeftinih stihova
Od jauka i bolova
Koje niko čuo nije
U tišini
Na raskrsnici
Obraćam se Tami i Svetlosti

POSLEDNJI KONJANIK

Belo sve je belo
Pomeraju se zidovi
Telo na bolničkoj postelji
Krevet vuku beli konji
Za njima duša puzi i moli
Belo
Oko kreveta
Anđeli igraju kolo
Nebo se razgolitilo
Vratite mi moje telo
Srce da kujem
Neću večno da putujem
Po beskrajnom polju
Zavijen u belu postelju

VRATA

Na vratima raja
Gledam kroz ključaonicu
Sve prijatelje
Anđele i đavole
Kako me gone
Opera je počela
A nisam čuo nijedan ton uvertire
Bežeći putem Kumove slame
S neba sakupljam lepe uspomene
Ne prepoznajem više ta lica
Sapleo sam se
O lažne suze meseca
Otvaram vrata
Vraćam se sebi
A njima ostaje senka
Ako neko shvati
Od nje će vajati arhanđela
Odlazim
Tamo nije moja muzika
Tamo nisu čvorovi mojih stihova
Koje mogu razrešiti

KRIK

Disk Apolona
Plava kosica
Odjek svemira
Snažni vetrovi Zefira
Toplotom Sunca
Stopljena voštana krila
I opet padam
Zašto nisam senka
Da me u vazduhu
Rastrgaju na dva dela
Zašto umesto srca nemam jabuku
Da kroz nju prostreli strela
Zašto neizvesnost muči
Oštrica britka nek se niz vrat sluči
Kletva
Hor peva
Purpurne boje snoviđenja
Stih otpao sa usana
Žeđ venulog ljiljana
Sa čijih će se latica
Čuti bolan
Krik

ZALAZAK SUNCA

Bog spava
Grlim Sunce
Sa narandžastog neba
Magnet se poigrava
Oranž nargila
Mutna voda Nila
Tajna
Čuje se eho ćutanja
Prsti na usnama
Misao
Piramida u grudima
Blistavi čelik
Dodir
Kao mumija
Zaspao sam
Večno
Među crvenim koralima
A Bog se budi

KAD SVITAC ODLETI

Plima se stidi peska
Ispod mračnih oblaka
Neko čeka
Lira svira i doziva
Da sleti i zasvetli
Užarene žice
Pletu nežne rečenice
Voda je stala
U ulje se pretvorila
Svetla tačka se udaljila
Lira je zanemela
Ostala je pusta obala
Zauvek

ISCELITELJ

Zažmuri i slušaj
Nebo
Primi svetlo
Kroz moje telo
Nebo
Sav sjaj zvezda
Tvoje telo upija
Sa usijanih ruku
Toplota opija
Sa beskraja

VULKAN

Ispod golog neba
Kipi rupa
Lavina kuva
Sunce se razliva
Ko li mi te čuva
Od užarene kiše
Kad te nema više

SVITAC I VETAR

Grme gromovi
Tope se polovi
Otvaraju valovi
Tonu gradovi
Nebu sam se molio
Vetar mi te ugasio
Bos ću na led stupiti
Za tobom se zalediti
LJubavi

SKAKAVCI

Padaju crne planine
Skakavci pršte na sve strane
Odjednom sve nestane
Zujanje sve požanje
Koske oglabane
Plutaju natopljene

LEDENO DOBA

Beskrajna ledena ploča
Kamila me nosi
Teško korača
Pršte ledene suze plača
Sapliće se
O vrhove piramida
Rida
Duša se kida
Nigde nema mog svica
U devet
Kao nekada

Ova publikacija, u celini ili delovima, ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositi u bilo kojoj formi, ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača, niti može biti na bilo koji drugi način, ili bilo kojim drugim sredstvom, distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač, prema odredbama Zakona o autorskim pravima.