Саша Миливојев: ЛАЖНИ ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ КРИЈЕ ПРАВИ У ГАЗИ

Саша Миливојев је познати писац, песник, новинар колумниста и политички аналитичар. Један је од најчитанијих колумниста у Србији, аутор је пет књига и стотину колумни објављених у дневним новинама. Аутор је романа „Дечак из Жуте куће“ и бројних политичких говора. Његови радови преведени су на двадесетак језика широм света.

Саша Миливојев

ЛАЖНИ ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ КРИЈЕ ПРАВИ У ГАЗИ

Latinica

Колумна, 23.05.2024.

Ви, који сте градили логоре смрти и гасне коморе, сада говорите о правди? У Доњој Градини постојала је и експериментална фабрика сапуна који су се правили од логораша, дакле од људског меса, е то је прави геноцид. Срам вас било!

Где сте сада, лешинари? Зашто ћутите? Док палестинска деца гину, ви обмањујете свет пред Уједињеним Нацијама да је у Сребреници почињен „геноцид“. Тврдња да је 8,000 људи убијено у Сребреници је монструозна лаж. Хајде докажите. Ако је то истина, ми Срби, „најгеноциднији народ на свету“, захтевамо да свету коначно покажете тих 8,000 људских лобања, да их пребројимо. То што се догодило у Сребреници је злочин, и то треба осудити, али то нема везе са геноцидном намером. Стрељани су само затвореници, око 500 потурчених Срба и терориста, а не цивили. Ово што данас видимо у Гази је прави геноцид: 15,000 мртве невине деце! 35,000 убијених људи. У Јасеновцу је убијено 700,000 Срба, Јевреја и Рома, цивили, мајке и деца. У Доњој Градини постојала је и експериментална фабрика сапуна који су се правили од логораша, дакле од људског меса, е то је прави геноцид. Срам вас било! Срам било сваку чланицу УН која је гласала за усвајање монструозне Резолуције о Сребреници, без иједног доказа да је тамо почињен геноцид.

Ви, наследници нацистичког зла, немате право да другима судите. Ваша историја је исписана крвљу милиона невиних људи. Како се усуђујете да нам држите лекције о људским правима и правди? Пре него што оптужите друге, погледајте у огледало сопствене прошлости. Сваки пут када подигнете прст у осуди, подсећате нас на вашу сопствену срамоту. Ви, који сте градили логоре смрти и гасне коморе, сада говорите о правди? Ваше инсистирање на моралној надмоћи је лицемерно и неосновано. Уместо што упирете прстом, требало би да се поклоните пред жртвама својих предака и да научите из њихових патњи. Ваша морална обавеза је да будете амбасадори мира и правде, а не лажови и судије.

Ако не поштујете милион српских жртава, хајде да причамо о палестинским. Трагедија која се одвија у Гази није само хуманитарна криза, то је морални суноврат овог света. Непрестано бомбардовање, блокада и систематско одузимање основних људских права указују на прорачунату кампању истребљења. Болнице су постале мртвачнице, школе су сведене на рушевине, а дечија игралишта су се претворила у гробља. Реч је о методичком уништавању једног народа. Намера да се уништи палестински идентитет и постојање је очигледна, е то је прави геноцид.

Угњетаче Газе штите моћни заштитници чији стратешки интереси надмашују принципе правде и хуманости. Они дехуманизују жртве и оправдавају њихову патњу као неопходно зло.

Међународна заједница ћути, срам да је буде! Нема колективне савести. То је одраз света у ком моћни диктирају лажи а немоћни су препуштени да нестану у тишини. Медији такође играју саучесничку улогу, често приказујући сукоб у Гази кроз искривљену призму која наглашава лажну еквиваленцију између злотвора и жртава.

Неопходно је наглашавати да је ћутање пред геноцидом саучесништво. Текући геноцид у Гази захтева не само осуду већ и координисан напор да се заустави машинерија смрти. Потребно је да свет превазиђе политичке савезе и призна инхерентну људскост сваког палестинског детета, сваке уништене породице и сваке разрушене заједнице.

Историја ће нас судити по томе како одговоримо на крике из Газе. Данашње ћутање света о геноциду у Гази, и гласање за усвајање монструозне резолуције о Сребреници, од‌јекиваће као дубока срамота у аналима људских права. Није довољно сећати се прошлих злочина, морамо деловати како бисмо спречили оне који се одвијају пред нашим очима. Да не учинимо тако значи стајати на погрешној страни историје, саучесници у најгнуснијим злочинима.

Жртве из Газе не траже сажаљење, већ правду. Не траже речи утехе, већ конкретне кораке ка миру и слободи. На нама је да покажемо храброст и одлучност, да станемо уз оне који пате и да се боримо за праведан свет. Свака неиспуњена обавеза према њима је издаја наше сопствене хуманости.

Где су арапске земље да помогну браћи Палестинцима? Сви гледају покољ и ћуте. Зашто? Њихова ћутња је громогласна и болна. Да ли је њихово богатство вредније од људских живота, од патње њихове браће?
Свака од ових земаља има моћ и могућност да учини нешто. Њихова економска, војна и политичка снага може бити коришћена за притисак, за хуманитарну помоћ, за дипломатску акцију. Сви гледају, и сви ћуте.

Где су Русија и Кина да помогну? Две велике силе, са огромним утицајем на глобалној сцени, такође запањујуће ћуте. Познате су по својој снази и способности да утичу на међународне односе, зашто не користе ту моћ да помогну у заустављању крвопролића? Њихово ћутање је супротно њиховим прокламованим вредностима и циљевима. Русија и Кина, као сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, имају не само могућност већ и одговорност да делују у интересу међународног мира и сигурности. Њихова неактивност је исто тако питање њихове моралне и политичке одговорности. Да ли су економски интерес, геополитички баланс или стратешки савези важнији од људских живота?

Сви ћуте о геноциду у Гази, а иживљавају се над Србима. - Најлакше је иживљавати се над слабијима, без стида, без срама. Ниједан народ на свету није страдао као српски. Подсетићу вас да су Србима у Жутој кући вађени органи на живо, и продавани у иностранству, преко 2,000 несталих лица на Косову и Метохији. Одрана кожа српске деце летела је по целом свету!