Sunce je stalo.

Čovečanstvo je palo.

Zlo je zavladalo,

anđele savladalo.

Svi su isto usamljeni,

svetom lutaju izgubljeni,

ostavljeni, nesrećni.

Nestali im tragovi,

nema više ljubavi.

Negde daleko od zlih ljudi

noć za suncem žudi,

na dnu dna,

na kraju sna,

zacelila rana,

zanemela pesma,

u potrazi spasa

pesnik ostao bez glasa.

Tamo gde nema ni suza

ni ramena za plakanje,

ni vremena za kajanje,

ni šanse za praštanje.

Tamo gde se više ne tuguje,

gde prestaju sve radosti i izdaje,

svejedno je,

ni šapat molitve 

više se ne čuje,

nema više poezije, gotovo je.