Saša Milivojev - ONI MRZE NAROD

SAŠA MILIVOJEV - Oni mrze narod

Saša Milivojev
ONI MRZE NAROD

24-25.9.2011.

Mentalno stanje nacije je zabrinjavajuće, dugo upozoravaju stručnjaci... Teška katarza nas čeka. Krezava Srbija je na ivici ludila, na bensedinima, alkoholu i jeftinim narkoticima, dok se oni rugaju narodu i bezbrižno uživaju u dubokim foteljama, blefirajući lažima o evroatlanskim integracijama. Neimaština i beda ne čine ljude boljima, nego ih, naprotiv, kvare, samo što je okupator to zaboravio da im kaže. Sve se više kopa po kontejnerima, narod je očajan i gladan, a kad je gladan počinje da ujeda, izloge da razbija, da lomi noge i rebra, pali, puca i ubija, dosta je bilo, dići će se revolucija! Budite sigurni da je ovog puta neće zloupotrebiti ni policija ni lažna opozicija.

Srbija je na papiru „građanska“ država, a u praksi lopovska feudalna kolonija, lopovska turbo-pravoslavna džamahirija. Njom upravlja „političko plemstvo“. Srbija ima Ustav, ali ne i njegov original. Ovo je zemlja u kojoj deo političke klase, skupa s mafijom i sa predstavnicima okupatora, čini đavolje trojstvo i pije krv narodu, zemlja u kojoj siva i crna ekonomija obezbjeđuju socijalu stanovništva, zemlja gde se privatizacija isticala kao ekonomski napredak, a u stvari je bila najbezobzirnija i najbezobraznija pljačka društvene imovine, setite se samo kako je Đelić ojadio Nuklerni institut Vinča. Ovo je zemlja u kojoj izabrani predstavnici naroda beskrupulozno povećavaju svoja primanja, dok deo stanovništva truli u izobilju. Oni su već u Evropskoj uniji, samo što im narod smeta. ONI MRZE NAROD!

Glad, beda, jad i čemer... Ne mogu više da ćutim i neću više da ćutim. Stvarnost je neizdrživa za moju nežnu pesničku dušu, iz mene narod progovara: Gadi mi se Srbija! Gade mi se ti jadni ljudi. Ako se vama ne gade predočiću vam samo par jezivih slika koje obeležavaju Srbiju u prethodnih par godina: Nezapamćen kriminal, šikaniranje novinara, protivpravno kršenje osnovnih ljudskih prava, crne liste, diskriminacija, korupcija... Kvazidemokratija...

U Srbiji živi više hiljada pedofila i seksualnih manijaka; Jedan nesrećnik je priveden zajedno sa devojkom na psihijatrijsko posmatranje zbog sumnje da je imao seksualne odnose sa mrtvacima; Majka i sin su umrli od gladi, a zatim su ih načele mačke, u civilizovanoj sredini; Jedna žena je sina ubila motikom, a zatim ga pokrila lišćem; Jedan monstrum je keruši odsekao sve četiri noge; Jedna psihički obolela žena je četrnaestogodišnjeg sina ubila sekirom; Očajan petnaestogodišnjak je pokušao da se ubije na majčinom grobu; U Srbiji gladuje 200,000 dece; Četvrtini populacije nedostaje više od deset zuba.

Kultura nula, obrazovanje nula. Doktori nauka javno spaljuju diplome; Stotinu ljudi svakodnevno ostane bez posla; Jedan je sebi odsekao prst i pretio vladi da će ga pojesti; Radnička plata je mizerija, jer kapitalizam priznaje samo sposobnost zarade prevarom radnika. Narod se plaši da se buni, jer nema podrške u kapitalističkim i feudalnim sistemima. Mirni protesti odgovaraju vlasti. Zar nije jasno? - Bez radikalnih nastupa, načina na koji su i oni sami došli na vlast, nema boljitka u Srbiji. Naježim se kada se setim kada je jedan nesrećnik hteo da skoči sa mosta, a narod je navijao i aplaudirao; Srbi mrze Srbe i truju jedni druge.

Pročitajte pesmu Vladislava Petkovica Disa „Naši dani“. Napisana je 1910. godine. Videćete da se ništa nije promenilo. Srbe je lepo opisao i Arčibald Rajs. On je Srbe zavoleo u Prvom svetskom ratu i video sve vrline našeg naroda u ratu, a kada je došao mir video je i napisao sve mane. Ništa se nije promenilo. Bogati postaju sve bogatiji i bezobrazniji, a siromašni sve siromašniji i nesrećniji. ONI MRZE NAROD.

Besmisao života... Moroni vladaju, a intelektualci peru stepenište, rade na kioscima i u autoperionicama... Možeš biti genije, ako nisi podoban ostaviće te da spavaš na kartonskim kutijama. Kako opstati u nadnacionalnom, mondijalističkom, mamonističkom, vavilonskom, jezuitskom poretku kad ONI MRZE NAROD?
Za kraj ću vam dati primer kako oni razmišljaju. Evo ovako: „Kakvo imamo pravo na vladavinu to i ne pitamo, mi vladamo! Ima li narod prava da nas skenja i skine sa vlasti na to se i ne obaziremo, samo se čuvamo da ne padne u iskušenje da to i učini. Mi vladamo!“

Sve se više kopa po kontejnerima, narod je očajan i gladan, a kad je gladan počinje da ujeda, izloge da razbija, da lomi noge i rebra pali, puca i ubija, dosta je bilo, dići će se revolucija!