Saša Milivojev
POMOR
Sa
vedrog neba
zmijski otrov pada,
milion bakterija,
smrdljivih fekalija,
geni miševa i pacova,
kapi žȉve i prah olova,
na planeti „reptila”
brda ljudskih leševa.
Otrovaše i Boga,
nemaju više koga,
počinju glad i muka,
besnilo, sida i kuga.
Stavi masku.
Zaključaj vrata,
i ne izlazi na ulicu.
Napolju je horor,
počeo je pomor.
Došao je zlotvor,
da te vodi u logor.
Spremi se za otpor!
Ispod logora rovare,
spremaju gasne komore.
I ja čekam,
u krvi do kolena,
da se branim bombama,
jer reče budala:
„Groblja će nam biti mala”.
I na rubu ponora,
ne plaši se pomora,
neko će preživeti,
deca će se rađati,
niko Sunce ne može ugasiti.
Saša Milivojev
www.sasamilivojev.com
Copyright © by Saša Milivojev, 2024 - All Rights Reserved