Saša Milivojev - TAJ MAHAL, AGRA, INDIA

Saša Milivojev - pisac, pesnik, novinar kolumnista i politički analitičar... Jedan je od najčitanijih kolumnista u Srbiji, autor je pet knjiga i stotinu kolumni objavljenih u dnevnim novinama. Autor je romana „Dečak iz Žute kuće“ i brojnih političkih govora. Njegovi radovi prevedeni su na dvadesetak jezika širom sveta...

Posle letovanja u Istanbulu i u Dubaiju, poznati srpski pisac i kolumnista Saša Milivojev, autor romana "Dečak iz Žute kuće", otputovao je u Indiju, gde je iz Nju Delhija otišao u Agru, i posetio jedno od sedam svetskih čuda - najlepši spomenik ljubavi na planeti - dragulj islamske umetnosti - čuveni Tadž Mahal. Svako ko je video fotografije ovog veličanstvenog zdanja u divnom zelenom rajskom vrtu, poželeo je da se nađe tu u blizini Agre, na obali reke Jamun.

Milivojev iz Indije piše da je Tadž Mahal "najfascinantnije, najsvetlije i najsvetije mesto koje je ikad video putujući po svetu", kaže: "neverovatan je osećaj za pesnika šetati bos po mermeru oko Tadž Mahala i bos ući u taj hram, nebo se ogleda u belom mermeru, sve vreme se oseća prosvetljenje, isceljenje i neka čudna energija, kao da hodate po svetlosti. Prema verovanjima - ući bos tamo - znači čistiti se od greha. Turiste fascinira spoj islamskih, indijskih i persijskih arhitektonskih stilova, i to što je na izgradnji učestvovalo više od 20.000 radnika i mnogo umetnika: iz Persije, Otomanskog carstva i Evrope. Mermer je dovožen iz Radžastana, jaspis iz Pendžaba, žad i kristal iz Kine, tirkiz sa Tibeta, lapis iz Avganistana, safir iz Šri Lanke a karneol iz Arabije, sve to uz pomoć ergele od oko hiljadu slonova. Ugrađeno je 28 vrsta različitog dragog i poludragog kamenja, koji su donešeni iz mnogih zemalja. Vodeće arhitekte i rukovodioci gradilišta nađeni su u Otomanskoj imperiji, Persiji, Lahoreu, Delhiju, Iranu... Bašte koje okružuju ovo zdanje simbolizuju četiri reke Dženeta. Iznad ulaza stoji natpis: 'Dušo, uživaj u umetnosti'. Verovatno nikada više, dok je čovečanstva, neće biti izgrađen takav hram iz ljubavi. Spomenik kao što je mogulski vladar Džahan-šah stvorio za svoju rano preminulu ženu Persijanku Mumtaz Mahal nikad više niko neće izgraditi."

Milivojev u dopisu kaže da se "posle posete Indiji i Tadž Mahalu oseća potpuno drugačije, čistije duše, spreman da se vrati poeziji i uopšte stvaralaštvu": "Tadž Mahal i Indija menjaju svakog umetnika. Nagledao sam se čuda: leto sam preko Rumunije, Bugarske, Turske, Iraka, Saudijske Arabije, Bahreina, pa preko Kuvajta i Dohe gde sam presedao u drugi avion i nastavio preko Persijskog zaliva, Irana, Pakistana, pa kroz Indiju u Delhi, gde sam proveo jedanaet dana i noći, i izlazio. Svugde je bilo uzbudljivo. Iz Delhija do Agre putovao sam četiri i po sata autobusom. I dalje čujem buku saobraćaja u zelenom Delhiju i plač gladne dece u siromašnim kvartovima grada, video sam neverovatno bogatsvo i neverovatno siromašto, velike razlike, kontraste, ljude u zlatu i ljude kako spavaju na kartonskim kutijama na ulicama, sve jedan do drugog, u ogromnim kolonama. Video sam milion boja odjednom, deponije i pacove na gradskim trgovima, krave, kamile i koze na ulicama, u saobraćaju sa deset traka, decu kako prose na raskrsnicama... Nebo odjekuje koliko je to bučan grad, dvadeset miliona stanovnika, pešaci masovno pretrčavaju ulice, mnogo biciklista, ludnica, šarenilo, na motorima možete videti čitave porodice: npr. oca, majku i dvoje dece između njih, jednu porodicu na jednom motoru. To što sam video u Delhiju nisam video ni u Kairu, Indija je čudo, za svakog, a Tadž Mahal je interesantno mesto koliko i piramide u Gizi. Voleo bih da obiđem jug Indije, Mumbai i Gou, posle bih produžio za Bangkok, gde ću završiti jednu putopisnu knjigu".